Variola Vera Ceo Film HD (1982)
Jedan hodočasnik zaražen nepoznatom bolešću, sticajem okolnosti ulazi u zemlju. Premešten sa mesta na mesto umire, a zaraza se širi. Kada odgovorni shvate da se radi o bolesti koja se smatrala iskorjenjenom, već je kasno - variola vera počinje da hara. Zaraženi su izolovani i prepušteni logici strašne bolesti na koju su svi već zaboravili, smatrajući je dalekom prošlošću.
Kroz film se prati ponašanje skoro svih slojeva društva u kome se epidemija pojavila: pacijenata u bolnici, medicinskog osoblja, običnih građana, pa i političara, funkcionera tadašnjih vlasti. Prikazuje se kako jedna, tako smrtonosna, pretnja doprinosi da ljudi pokažu svoje pravo lice.
Najveći deo filma je posvećen dešavanjima u Opštoj bolnici u Beogradu, jednom od karantina ustanovljenih u toku epidemije. Prati se veći broj likova, njihove transformacije nakon saznanja o pretnji koja im preti, kao i njihovo ponašanje kada su ugroženi lično, ili su ugroženi ljudi u njihovoj neposrednoj okolini.
Jedan deo filma prati interakciju birokratskog aparata države prilikom suočavanja sa opasnošću i ljudi koji imaju znanja i iskustva sa takvim suočavanjima. Šema birokratskog postupanja se ispoljava kao faktor velikog povećanja mogućnosti za širenje epidemije, zbog svoje inertnosti i neznanja pripadnika državnog aparata. Međutim, na sreću, posledice i nisu bile tragične kakve su mogle biti, s obzirom na to da su mere mogle biti preduzete i ranije nego što su bile preduzete. Moguće je da je i brutalnost mera „borbe protiv karantinskih bolesti“ bez obzira na zakašnjenje bila dovoljna za zaustavljanje pošasti.
Karakterne osobine likova: hrabrost i kukavičluk, požrtvovanost i egoizam, upornost i defetizam, sukobljavaju se na malom prostoru Opšte bolnice i pokazuju koliko slika koju svi ljudi stvaraju o svetu i ljudima oko sebe nije realna. Pojedini likovi, npr. upravnik bolnice Čola (Rade Marković), autoriteti u „normalnim“ okolnostima, padaju na najniže grane, a neki, inače prihvaćeni kao „moralno nepodobni“, ispoljavaju čvrstinu (dr. Grujić - Rade Šerbedžija) i hrabrost.
Tenzija zbog neposredne opasnosti je zadržana tokom celog trajanja filma. S obzirom na to kada je film snimljen, i na to da nije imao veliki budžet kao zapadna filmska ostvarenja, reditelj je, uz pomoć vrlo jake glumačke postave, uspeo da dočara napetu atmosferu i šarolike ljudske karaktere. Svim gledaocima su duboko u sećanju ostale neke upečatljive scene filma, neizbrisive potonjim iskustvima i viđenim scenama (na primer scena lica obolelog Mila ložača obasjanog svetlošću šibice, reči dr.Grujića „...pizda je karakterna osobina“).
Kroz film se prati ponašanje skoro svih slojeva društva u kome se epidemija pojavila: pacijenata u bolnici, medicinskog osoblja, običnih građana, pa i političara, funkcionera tadašnjih vlasti. Prikazuje se kako jedna, tako smrtonosna, pretnja doprinosi da ljudi pokažu svoje pravo lice.
Najveći deo filma je posvećen dešavanjima u Opštoj bolnici u Beogradu, jednom od karantina ustanovljenih u toku epidemije. Prati se veći broj likova, njihove transformacije nakon saznanja o pretnji koja im preti, kao i njihovo ponašanje kada su ugroženi lično, ili su ugroženi ljudi u njihovoj neposrednoj okolini.
Jedan deo filma prati interakciju birokratskog aparata države prilikom suočavanja sa opasnošću i ljudi koji imaju znanja i iskustva sa takvim suočavanjima. Šema birokratskog postupanja se ispoljava kao faktor velikog povećanja mogućnosti za širenje epidemije, zbog svoje inertnosti i neznanja pripadnika državnog aparata. Međutim, na sreću, posledice i nisu bile tragične kakve su mogle biti, s obzirom na to da su mere mogle biti preduzete i ranije nego što su bile preduzete. Moguće je da je i brutalnost mera „borbe protiv karantinskih bolesti“ bez obzira na zakašnjenje bila dovoljna za zaustavljanje pošasti.
Karakterne osobine likova: hrabrost i kukavičluk, požrtvovanost i egoizam, upornost i defetizam, sukobljavaju se na malom prostoru Opšte bolnice i pokazuju koliko slika koju svi ljudi stvaraju o svetu i ljudima oko sebe nije realna. Pojedini likovi, npr. upravnik bolnice Čola (Rade Marković), autoriteti u „normalnim“ okolnostima, padaju na najniže grane, a neki, inače prihvaćeni kao „moralno nepodobni“, ispoljavaju čvrstinu (dr. Grujić - Rade Šerbedžija) i hrabrost.
Tenzija zbog neposredne opasnosti je zadržana tokom celog trajanja filma. S obzirom na to kada je film snimljen, i na to da nije imao veliki budžet kao zapadna filmska ostvarenja, reditelj je, uz pomoć vrlo jake glumačke postave, uspeo da dočara napetu atmosferu i šarolike ljudske karaktere. Svim gledaocima su duboko u sećanju ostale neke upečatljive scene filma, neizbrisive potonjim iskustvima i viđenim scenama (na primer scena lica obolelog Mila ložača obasjanog svetlošću šibice, reči dr.Grujića „...pizda je karakterna osobina“).