Galija ~ Ti Me Svojom Hladnocom Ne Kusaj

Galija ~ Ti Me Svojom Hladnoćom Ne Kušaj~

Ti me svojom hladnoćom ne kušaj
i ne pitaj koliko sam star
žuti kostur postala mi duša
to je meni od bolesti dar

Nekada sam u predgrađu lut'o
kao dete sanjao u dim
da ću bogat i slavan da budem
da ću biti drag ljudima svim

Ref.
Pa i ljubav, nije li zabavno
ti me ljubiš, a usne k'o lim
osećanje moje uzvre davno
i ne možeš da procvetaš s njim

No sa tugom da pričekam bolje
nije važno, bude malo sete
zlatnije od tvoje kose boje
s kom mogu da pletenice pletem

A ja bih hteo da sam opet tamo
da se navek oprostim sasvim
da ne budem više slavan, sam
i da gledam kao dete u dim