Dragan Marinković Maca - Showmen i glumac - Reč više
Dragan Marinković "Maca" je poznati bosanskohercegovački glumac, voditelj i TV ličnost.
Bez potrebe da se udvara publici i da prodaje finoću koju nema, Dragan Marinković Maca startovao je na javnoj sceni u skladu sa svojim životnim postulatom — biti svoj i direktan. I time svesno ubo u oko puritance. A to radi od kada zna za sebe, ne dozvoljavajući da ugrozi nečiju auru, ali i jasno podižući zid oko svoje, često rečima: „M'rš, džukelo"!
— Nisam ta vrsta pokazivačke, dopadljive budale. Mene nema na red karpetima i tim budalaštinama. Kad sam vodio kviz „Distrakšn", zvao me Amidžić da budem gost, kaže biće i Nataša Bekvalac, da priča o razvodu prvi put. Vidim, kreću suze, kontam, ovo je malo bolesno. Zatražim košuljicu da vidim tajminge, kad će se isplakati da ja uđem, a u scenariju piše: 22.18 ona i Dača u lepim vremenima, 22.25 Nataša plače, 22.27 uplakana izlazi mučenica iz studija, 22.29 Maca ulazi. Oca mi mrtvog! I ja tu ispadam džukela beskrupulozna, neemotivni monstrum jer sam ušao i pitao: „Jarane, jel' ovo 'Sve za ljubav'?" Pokušao sam da se izvadim, ali nema vadione. U ovom društvu je normalan stav „ti se, sine, drogiraj, bodi se u dupe, venu, al' nemoj da ljudi vide". Najvažnije je šta će drugi reći. Ljudima je život dosadan i banalan i onda žive tuđe živote. I svojoj mami sam rekao: „Nemoj da živiš moj život, znam ja kako ću i šta ću."
Bez potrebe da se udvara publici i da prodaje finoću koju nema, Dragan Marinković Maca startovao je na javnoj sceni u skladu sa svojim životnim postulatom — biti svoj i direktan. I time svesno ubo u oko puritance. A to radi od kada zna za sebe, ne dozvoljavajući da ugrozi nečiju auru, ali i jasno podižući zid oko svoje, često rečima: „M'rš, džukelo"!
— Nisam ta vrsta pokazivačke, dopadljive budale. Mene nema na red karpetima i tim budalaštinama. Kad sam vodio kviz „Distrakšn", zvao me Amidžić da budem gost, kaže biće i Nataša Bekvalac, da priča o razvodu prvi put. Vidim, kreću suze, kontam, ovo je malo bolesno. Zatražim košuljicu da vidim tajminge, kad će se isplakati da ja uđem, a u scenariju piše: 22.18 ona i Dača u lepim vremenima, 22.25 Nataša plače, 22.27 uplakana izlazi mučenica iz studija, 22.29 Maca ulazi. Oca mi mrtvog! I ja tu ispadam džukela beskrupulozna, neemotivni monstrum jer sam ušao i pitao: „Jarane, jel' ovo 'Sve za ljubav'?" Pokušao sam da se izvadim, ali nema vadione. U ovom društvu je normalan stav „ti se, sine, drogiraj, bodi se u dupe, venu, al' nemoj da ljudi vide". Najvažnije je šta će drugi reći. Ljudima je život dosadan i banalan i onda žive tuđe živote. I svojoj mami sam rekao: „Nemoj da živiš moj život, znam ja kako ću i šta ću."